О књизи: 2017 / „Мачка је ноћу толико вриштала да се Максим пробудио у два сата и помислио: неко умире! – мачак је одавао такве емотивне милости. Звер је буквално плакала и стењала, као особа која доживљава невероватан бол. Био је хладан, измучен глађу и у мијауку је изливао своје неразумевање људске бешћутности и недостатка емпатије међу људима…»